Ретки се рађају првог јануара, а још ређи напуштају овај свет баш на свој рођендан. Такав одлазак и доликује Крешимиру, јер је он заиста био редак пример поштеног и доброг човека.
Мој брат Лазар, који тренутно није са нама, написао му је рођенданску посвету. Није са нама јер је у потрази за бољом верзијом себе. Лазар се данас налази у православној заједници.
Тамо, кроз молитву, тишину и редовно вођење дневника, људи уче да поново говоре о ономе што их боли. Та сведочанства се, након оброка, читају братији у заједници.
У једном видео-запису који сам гледао, Лазар се за Нову годину обратио заједници речима за које верујем да би их мој Деда желео чути — речима искреног кајања, наде и љубави.

"Хеј извини, нећу доћи на ручак опет.
Знаш како видећемо се за пар дана имам битнијих ствари од тебе морам да се забављам у неограниченим количинама.
Да младима је досадно са вама - маторима - све знаш.
Е и да срећан ти рођендан донеће ти буразер поклоне.
Ето Деда то ти је хвала за све што си нам чинио цело детињство.
И не само нама двојици него свој деци из краја.
Нема деде на свету који је толико спомињан од стране других колико и ти, сви питају за тебе који ме сретну, добро је па су ме подсетили неких прича које сам заборавио.
Знам да ти се још једна жеља није остварила али хоће дефинитивно.
И знам да си убеђен да је живот кратак али буди убеђен да ћемо се видети опет сви - обећавам ти.

Мисао дана спасења
Човек се никада не спасава сам већ увек у заједници са свима Светима, дело спасења свакога од нас је саборно и свето, ми се увек спасавамо са ближњим и само преко ближњих."

Своје речи је завршио са захвалношћу својој сабраћи, а ја ћу мој са захвалношћу Деди - јер све што данас јесам , добрим делом дугујем њему.

Збогом Деда и хвала ти.